Vaga i ogledalo mogu biti tvoji najbolji prijatelji

Ako bih bila potpuno iskrena, rekla bih kako je vreme da otvoreno pričamo o jednoj ozbiljnoj temi i razjasnimo neke stvari koje se često pogrešno shvataju.

Gojaznost je tema za koju su svi čuli, ali malo ko zaista zna koje posledice ona sa sobom nosi. Istovremeno, poslednjih godina teme o izgledu tela postale su nezaobilazne. Uz body positivity pokret, mnoge različitosti u izgledu koje ranije nismo umeli da prihvatimo danas se jasnije prepoznaju i lakše usvajaju.

Najjednostavnije rečeno, body positivity je nastao kako bi ljudi prestali da se osećaju loše zbog svog tela. Cilj nije da se proslavlja ideal, već da se svako telo smatra vrednim poštovanja. Zbog toga je ovaj pokret postao posebno važan među mladima, koji su stalno izloženi komentarima, očekivanjima i poređenju. 

Ali tu postoji jedna zamka. Iako nastao s ciljem da pruži podršku, ponekad se desi da se body positivity postavi kao suprotna strana u odnosu na zdravlje. Da se svaka priča o zdravlju doživi kao kritika, ili da se prihvatanje sopstvenog tela bez granica koristi kao izgovor da se zdravlje zanemari. U takvim situacijama sve češće dolazi do gojaznosti. 

Gojaznost je, pre svega, zdravstveno stanje. Nastaje kada telo dugoročno skladišti više masnog tkiva nego što mu je potrebno, a to utiče na rad organa. Povećava rizik za dijabetes tipa 2, povišen pritisak, srčana oboljenja, hormonski disbalans, probleme sa zglobovima i poremećaj sna. To nije stanje koje se vidi samo spolja - ono utiče na metabolizam, energiju i svakodnevno funkcionisanje.

Važno je razumeti i da gojaznost nije jednostavna pretpostavka da neko „više jede i manje se kreće”. Na nju utiču genetika, hormoni, stres, emocije, kvalitet sna, okruženje, dostupnost hrane i uslovi života. Zato je i pristup uvek individualan: različiti ljudi imaju različite uzroke i mogućnosti kada je reč o lečenju. Ali važno je znati: gojaznost je stanje koje može da se prati, leči i drži pod kontrolom.

Briga o gojaznosti nije suprotna samoprihvatanju. Zapravo, pitanje je - zašto ih ne gledamo kao istu stvar? Jer voleti i prihvatati sebe ponekad znači i prepoznati kada ti je potrebna podrška, promena navika ili stručna pomoć. Nekad znači da ostaješ na istoj težini, a nekad da radiš na njenoj promeni, ali iz pravih razloga.

Zato želim da vas podsetim na nešto važno: autonomija jeste rešenje. Pod autonomijom mislim na menjanje navika, lečenje, rad na telesnoj težini ili održavanju iste… i da, sve su to lične odluke, ali odluke koje treba da budu donete u cilju brige o sebi, a ne zbog pritiska od strane drugih.

Ako vam nešto nije jasno i zbunjuje vas, pitajte stručnjaka, ne komentare ispod videa. Ako vam treba podrška, potražite je od psihoterapeuta, endokrinologa, nutricioniste ili nekog drugog stručnog lica. Ukoliko želite da menjate nešto na sebi, menjajte zato što želite da se osećate bolje, ne zato što vam je neko rekao da treba.

I zapamtite: samoprihvatanje i zdravlje ne isključuju jedno drugo. Naprotiv - najbolje funkcionišu zajedno.