Kako da znam da li je taj fakultet za mene?

Nemam jaaa, onih 18 godina... nešto što je svako poželeo da otpeva svojim zvonkim glasom u toku tih ludih osamnaestih. Matura, punoletstvo, jurnjava, svima poznata parola „Već ti je 18, a i dalje si nezreo/la”, UPIS NA FAKULTET. Toliko toga, nešto lepo, nešto manje, ali sve sa istom, zajedničkom osobinom – stresno.

Činjenica je da je ovo period koji predstavlja jednu prekretnicu u našim životima. Izgubljeni smo, sve nam je mrsko, samo bismo izlazili i na pomen bilo koje ozbiljnije teme, naše telo obuzme jedan ozbiljan najež. Pa ko je onda odlučio da ista ta deca u tom uzrastu donesu konačnu odluku o tome čime će se u životu baviti? Ne baš veliki broj srednjoškolaca u tom momentu može da proceni šta je njihov životni poziv, pa pod pritiskom društva, okruženja i porodice, dešava se da upišu fakultet koji je neostvarena želja njihovih roditelja, fakultet posle kojeg „ima posla“, ali nema nikakve veze sa njihovim interesovanjima, ili ono što je pokazao test profesionalne orijentacije (iskren savet – one big no-no, ništa vam novo neće reći, toliko znate i sami).

Ubrzo po upisu može da se desi da shvatimo da nije to baš kao što smo mi mislili da će biti. Počinjemo da se preispitujemo. Šta za ime Boga sad da radim? Teško mi je, ali ne mogu da razočaram porodicu, ne želim da odustanem, pa da kasnim za svojom generacijom, ali, sa druge strane, ne vidim sebe u ovome. Kako da znam da li sam pogrešio/la?

Ukoliko studiraš nešto što voliš, što te  zanima i u čemu si dobar/a, a što tvoje okruženje ne klasifikuje kao perspektivno ili dobro plaćeno, pa u tebi budi lično preispitivanje – nisi pogrešio/la u izboru. Sve je perspektivno! Zavisi samo iz koje percepcije gledaš. A čak iako posle nekog vremena shvatiš da ta profesija za koju se školuješ ipak nije nešto u čemu vidiš sebe, I got you baby.

Nije fakultet striktno određen put ka tvojoj budućoj profesiji. Sve se to negde posle isprepliće, uvek postoje raznovrsni masteri, kursevi i doškolovanja. Ja sam živ primer da je sve moguće i da ukoliko nešto želimo, ništa, ali ama baš ništa neće uspeti da se ispreči na našem putu nepokorive upornosti. Iako sam studirala jedno i smatrala da je to moj životni put, danas se bavim nečim potpuno drugim i to me izuzetno ispunjava. Fakultet su najmanje ispiti i učenje. Mnogo više je tu upoznavanja sebe, svojih granica, emocionalne i socijalne inteligencije, ličnih osobina, snaga i slabosti. Ukoliko si napustio/la fakultet ili razmišljaš o tome – nemoj to doživljavati kao lični neuspeh. Ako si bilo šta naučio/la iz te odluke, onda ona nije pogrešna.