Idem u srednju školu i svakodnevno sam diskriminisana jer sam pripadnica romske populacije. Ne znam kako da se izborim sa tim?

Kada neko spomene Rome, moja prva asocijacija jeste muzika, energija i emocija. I tu mesta za diskriminaciju nema. Ljudima ne treba puno kako bi upirali prstom. Ljudi osuđuju drugačije jer ih to drugačije plaši. Izborićeš se sa tim tako što ćeš bez straha prkositi njihovim (ne)delima i govoru mržnje. Tako što ćeš ponosno nositi svoje poreklo kao obeležje i ukazati na sve vrednosti i lepote koje isto pruža. 

A ljudima koji ne razumeju šta je to što diskriminisanje nosi sa sobom, imam da poručim - ono što započne kao misao hranjena mržnjom, lako se pretvori u govor prepun mržnje. A ono što se jednom izgovori, ostane da lebdi u vazduhu, ostavljajući tragove na svemu što dotakne. I dovoljan je trenutak da se reči pretvore u dela, da se podsmeh pretvori u nasilje i da stvari izmaknu kontroli. O čemu je reč? Govoru mržnje? Delima mržnje? Ili o strahu? Razmislite o tome.