Galin Rečnik tolerancije
Koliko puta ti se desilo da čuješ: „Nisam bezobrazan, samo sam iskren”? Ako mene pitaš, brutalna iskrenost često je samo izgovor da kažeš sve što ti padne na pamet, bez obzira na osećanja drugih. Da, iskrenost je važna, ali zar stvarno moramo biti surovi da bismo bili iskreni?
Jezik tolerancije podrazumeva pažljiv izbor reči. Zamisli da ti drug kaže kako mu je baš teško u poslednje vreme, a ti probaš da ga utešiš. Ali šta stvarno kažeš?
„Kako svima, tako i tebi.”
„Bukvalno sam znala da će se to desiti, šta si očekivao?”
„Kontam da ti je teško, al’ uvek može gore.”
Možemo misliti da pružamo podršku, ali naše reči ponekad učine da se ljudi koje tešimo osećaju još gore. Evo istine: možda stvari nisu skroz okej – i možda neće biti neko vreme. Možda to nije samo „loša ocena”,već i udarac na njihovo samopouzdanje.
Razlika između simpatije i empatije
Simpatija znači da žalimo nekoga, ali empatija znači da se trudimo da stvarno razumemo njegovu perspektivu. Kad nekome kažemo „Biće bolje”, to je samo površno. Empatija ide dublje: „Verujem da ti je teško, hvala što si mi rekao kako se osećaš.”
Kako ne reagovati:
1. Menjanje teme: „Uh, bzvz. Inače, jesi li gledao tekmu?”
Umesto da skreneš s teme, saslušaj osobu koja ti se požalila
2. Umanjivanje osećanja: „Moglo je gore, makar nisi pala ispit kao neki.”
Ako osobu koju tešimo poredimo sa drugima činimo da se oseća kao da nema pravo na sopstvena osećanja
3. Odbacivanje osećanja: „Opusti se, previše razmišljaš.”
Ovo drugoj osobi može da poruči kako su njena osećanja nebitna
4. Limit na tugu: „Ej, prošlo je mesec dana... jesi li bolje?”
Tugovanje nema rok trajanja i svi procesuiraju emocije svojim tempom
5. Neželjeni saveti: „Da sam na tvom mestu, ja bih to ovako…”
Ponekad ljudi žele da ih neko sluša, a ne da im nudi rešenja
Kako da koristiš Rečnik tolerancije:
1. Prepoznaj hrabrost: „Hvala što si mi ovo ispričao”.
Tako pokazujemo da cenimo što nam se neko otvorio.
2. Razjasni osećanja: „Zvuči kao da osećaš X. Je l’ tako?”
Ovde pokazuješ da stvarno slušaš i pokušavaš da razumeš.
3. Ojačaj osobu koja se požalila: „Vidim da ti je teško, ali pokazuješ mnogo snage”.
Ovako joj pomažemo da shvat da je jača nego što misli.
4. Pokaži podršku: „Tu sam za tebe. Kako mogu da pomognem?”
Daj svom drugu/drugarici do znanja da ti je stalo i ispuni obećanje.
5. Kasnije opet proveri kako je: „Kako se osećaš danas?”
Pokaži da si tu i kasnije, jer tvoj prijatelj neće osećati pritisak da mora brzo da se oporavi.
Prava podrška znači biti prisutan – slušati bez osude, dozvoliti osobama kojima treba podrška da prožive sve što osećaju i reći: „Tu sam, bez obzira na sve”. Možda nećemo uvek imati savršen odgovor, ali naše strpljenje i tolerancija nekad mogu biti sve što im je potrebno.
Ljubi Gala
